Neuroprotektivno dejstvo predstavlja sposobnost određene supstance da zaštiti ili regeneriše ćelije, strukturu i funkciju nervnog sistema. Supstance koje se intenzivno istražuju radi dokazivanja neuroprotektivnog efekta:
Ginseng (žen-šen)
Najstariji zapisi koji ukazuju na lekovitost ginsenga, potiču od drevnih kineskih lekara koji su ga nazivali korenom života, jer usporava proces starenja i omogućava očuvanje snage, kao i psiho-fizičkog zdravlja. Ginseng ima brojne blagotvorne efekte na organizam. Ginseng je odličan adaptogen, odnosno pomaže organizmu u borbi sa različitim stresnim faktorima , pozitivno utiče na reproduktivni sistem, pomaže kod erektilne disfunkcije. Ekstrakt ginsenga, koji se i kod najkvalitetnijih biljaka nalazi u veoma malom procentu (1-2%), sadrži supstance koji se nazivaju ginsenozidi. Najbolji ekstrakt dobija se iz 5 do 10 godina starog korena.
Ginseng se koristi širom sveta u sklopu tradicionalne medicine hiljadama godina, a dokazano je da su ginsenozidi glavne aktivne komponente odgovorne za različite farmakološke efekte ove biljke. Na osnovu njihove strukture, ginsenozidi se mogu podeliti na ginseng diol tipa A (Rb1, Rh2, Rg3, Rg5) i ginseng triol tipa B (Rg1 i Re) sa različitim farmakološkim efektima. Utvrđeno je da ginsenozidi mogu da smanje oksidativni stres, inhibiraju smrt (apoptozu) ćelija, kao i da mogu smanjiti rizik od moždanog infarkta [1].
Ginseng takodje može poboljšati kognitivne funkcije [2]. U jednoj od studija zaključeno je da na osnovu studija na ljudima i životinjama, komponente ginsenga imaju potencijal da pozitivno utiču na neke kognitivne deficite. Kao što je već navedeno, ove studije su pokazale da ginseng može smanjiti oksidativni stres, što može dovesti do poboljšanja kognitivnih funkcija. Aktivne komponente ginsenga imale su efekat na poboljšanje kognitivnih sposobnosti u grupi koja je primala tretman (4500 mg dnevno) u poređenju sa placebo grupom [3]. U drugoj studiji, Panax ginseng je imao efekat poboljšanja kognitivnih sposobnosti kod zdravih dobrovoljaca sa blagim kognitivnim oštećenjima. Ispitanici u grupi lečenoj ginsengom pokazali su značajno poboljšanje u testu vizuelnog učenja i testu vizuelnog pamćenja nakon 6 meseci lečenja Panax ginsengom u poređenju sa placebo grupom [4].
Kofein
Naučnici već dugo istražuju efekat kofeina na mozak – i dosadašnji nalazi su obećavajući kada je u pitanju kognitivno zdravlje. Kafa može biti zdrav napitak, prepun aktivnih jedinjenja, uključujući kofein, hlorogensku kiselinu, trigonelin, kafestol i kahveol. Nakon popijene kafe, kofein se apsorbuje kroz tanko crevo i prelazi u krvotok. Pošto je kofein rastvorljiv i u vodi i u mastima, on je u stanju da prodre kroz krvno-moždanu barijeru i uđe u mozak. Strukturno, kofein veoma liči na adenozin koji je prirodno prisutan u mozgu. Kofein toliko podseća na adenozin da može uredno da se uklopi u adenozinske receptore u mozgu i da ih blokira. Kako vreme odmiče, u toku dana se proizvodi adenozin koji se zakači za svoje receptore i izaziva osećaj umora. Kada molekuli kofeina blokiraju adenozinske receptore, smanjuje se osećaj umora, sve dok se kofein ne metaboliše i eliminiše. Višak adenozina (kofein mu je blokirao receptore, pa sad on slobodno cirkuliše u krvi) podstiče nadbubrežne žlezde da luče adrenalin, još jedan stimulans. Adrenalin dodatno povećava budnost i smanjuje osećaj umora.
Kofein stimuliše centralni nervni sistem promovišući oslobađanje drugih neurotransmitera, uključujući noradrenalin, dopamin i serotonin [5]. Kofein može poboljšati različite funkcije mozga, uključujući raspoloženje, vreme reakcije, budnost, pažnju, učenje. Međutim, vremenom se može razviti tolerancija na kofein. To znači da je potrebno konzumirati više kafe nego ranije kako bi se ostvarili isti efekti.
Preporučena dnevna doza za zdrave odrasle osobe jeste 400 miligrama kofeina dnevno, kako bi se izbegli potencijalno opasni ili štetni neželjeni efekti. Kofein može biti koristan i za muškarce i za žene koji imaju Alchajmerovu bolesti (AD). Slični efekti kofeina primećeni su kod muškaraca sa Parkinsonovom bolešću (PD). Međutim, kada su ove neurodegenerativne bolesti u pitanju, neophodno je odraditi još mnogo naučnih istraživanja [6].
Sojini izoflavonoidi
Seme soje je glavni izvor izoflavonoida u ljudskoj ishrani. Sojini izoflavonoidi su polifenoli koji se nalaze u proizvodima od soje i drugim biljkama. Izoflavonoidi smanjuju rizik od brojnih hroničnih nezaraznih bolesti. Unos sojinih izoflavonoida putem ishrane ili suplemenata generalno se smatra bezbednim.
Pamćenje i kognitivne funkcije
Izoflavonoidi soje se vezuju za estrogenske receptore, koji se eksprimiraju u regionima mozga važnim za izvršnu funkciju i pamćenje. U prekliničkim modelima može dovesti do poboljšanja kognitivnih funkcija. Sojini izoflavonoidi takođe pokazuju antioksidativno i antiinflamatorno (protiv zapaljenjsko) dejstvo.
Kliničke studije sugerišu da izoflavonoidi imaju koristi za neke kognitivne funkcije, iako se čini da se koristi razlikuju u zavisnosti od starosti, pola i regiona [7]. Velika meta-analiza, 10 randomizovanih kontrolisanih studija izvestila je da suplementacija sojinim izoflavonoidima značajno poboljšava ukupnu kognitivnu funkciju i vizuelnu memoriju kod ljudi mlađih od 60 godina iz zemalja van SAD [8]. Kod starijih muškaraca i žena, tretman sojinim izoflavonoidima je rezultirao je poboljšanjem prostornog pamćenja [9]. Kod mladih zdravih odraslih osoba, ishrana sa visokim sadržajem soje tokom 10 nedelja dovela je do značajnih poboljšanja kratkoročne i dugoročne memorije i mentalne fleksibilnosti, ali ne i u generisanju pažnje u poređenju sa onima na kontrolnoj ishrani [10]. Žene, ali ne i muškarci, na dijeti sa visokim sadržajem soje su poboljšale tečnost slova i planiranje.
Menopauza
Pošto su u interakciji sa estrogenskim receptorima, sojini izoflavonoidi su takođe proučavani za sprečavanje simptoma menopauze. U velikom dvostruko slepom randomizovanom kontrolisanom ispitivanju žena u postmenopauzi, nekoliko godina korišćenja sojinih izoflavonida je dovelo do poboljšanja vizuelne memorije, ali ne i druge kognitivne funkcije u poređenju sa kontrolom.
Zaključak
Dosadašnja istraživanja ukazuju na to da ekstrakt ginsenga, kofein i izoflavonoidi iz soje imaju veliki potencijal kao neuroprotektivne supstance, međutim potrebno je još istraživanja u budućnosti kako bi njihovi efekti bili potvrđeni.
