Alergije su najčešči poremecaji imunskog sistema. Procenjuje se da je 20% ljudi oboleva, a incidencija alergijskih bolesti se povećava u razvijenim zemljama.
Osnovni termini
Kliničke manifestacije i terapija
Zašto nam je evolucija obezbedila alergiju?
Osnovni termini
Pre nego što pređemo na mehanizam nastanka alergije, važno je da pojasnim osnovne termine:
Antitelo (imunoglobulin Ig) predstavlja molekul koji stvaraju ćelije imunskog sistema, B limfociti. Antitelo za sebe vezuje antigene. Svaka jedinka ima milione različitih antitela, od kojih svako ima jedinstveno mesto za vezivanje antigena. Antitela su prisutna u krvi, limfnom sistemu, tkivima, kao i membranama sluzokože. Kada se glikoproteini elektroforezom analiziraju na osnovu njihovog naelektrisanja, dobijamo pet vrsta molekula imunoglobulina: albumin, alfa-1 globulin, alfa-2 globulin, beta globulin i gama globulin. Gama globulin je najširi i razlog tome je što se gama globulin sastoji od pet podklasa imunoglobulina, koji su najaktivniji u imunskom sistemu: IgG, IgA, IgM, IgD, IgE.
Antigen molekul koji se vezuje za antitelo.
Alergija je bolest koju prouzrokuje reakcija rane preosetljivosti. Često se naziva prema vrsti antigena koji izaziva bolest, kao što su alergija na hranu, alergija na ubod pčele, ili alergija na penicilin.
Imunski sistem nam je neophodan za odbranu našeg organizma od infekcija. Međutim, imunski odgovor sam po sebi može da nanese štetu i dovede do oštećenja organa i tkiva. Patološke (štetne) imunske reakcije nazivaju se reakcije preosetljivosti. Alergija predstavlja ranu preosetljivost.
Rana preoseljivost je reakcija na određene antigene posredovana IgE antitelima i mastocitima koja izaziva brz izlazak tečnosti iz krvnih sudova, sekreciju mukusa (sluzi) i često je praćena inflamacijom (zapaljenjem). Reakcija rane preosetljivosti odnosno alergija/atopija posredovana je IgE antitelima. Alrgijske reakcije mogu da zahvate različita tkiva i po intenzitetu mogu da variraju kod različitih osoba. Uobičajeni tipovi ovih reakcija su:
- Polenska groznica
- Alergije na hranu
- Bronhijalna astma
- Anafilaksija
Kod nastanka alergije aktiviraju se razni događaji koji su prilično kompleksni. Jednostavno rečeno pojedini medijatori alergijskih reakcija povećavaju propustljivost krvnih sudova i dovode do kontrakcije glatkih mišića, koji dovode do pojave prvih simptoma alergije. Niz događaja u nastanku reakcije rane preosetljivosti počinje aktivacijom Th2 ćelija (T helper ćelije tip 2), stvaranje IgE antitela u odnosu na antigen, vezivanjem IgE za određene receptore mastocita. Mastociti jesu glavne ćelije alergijske reakcije, čijom aktivacijom se oslobađaju brojni medijatori (najznačajniji je histamin i citokini) iz njihovih granula koji izazivaju reakciju rane preosetljivosti odnosno alergijsku reakciju. Ovo se može desiti u roku od nekoliko minuta kada osoba koja je prethodno bila senzibilisana ponovo unese antigen (polen, neka hrana…). Otuda i naziv rana preosetljivost.
Zatim, nakon nekoliko sati dolazi do reakcije kasne faze koja uglavnom predstavlja uzrok oštećenja tkiva koje nastaje usled ponavljanja epizoda rane preosetljivosti (6 do 24h nakon ponovnog kontakta sa alergenom).
Kliničke manifestacije i terapija
Kliničke i patološke karakteristike alergijsle reakcije se međusobno razlikuju, a to zavisi od količine oslobođenih supstanci koje oslobađaju mastociti, kao i od tkiva u kojima dolazi do reakcije.
- Alergijski rinitis, sinuzitis koji se javljaju kod polenske kijavice, predstavljaju reakciju na udahnute alergene kao što su proteini polena korova. Mastociti iz nazalne sluzokože stvaraju histamin, a Th2 ćelije stvaraju Interleukin 13 i oni zajedno dovode do povećanja sekrecije mukusa. Reakcija kasne faze može dovesti do produženog zapaljenja gornjiih respiratornih puteva i sinusa.
- Alergija na hranu nastaje zbog progutanih alergena koji pokreću degranulaciju mastocita i oslobađanje histamina. Posledično dolazi do pojačane peristaltike (pokreti crevnog kanala) koji nastaju zbog kontrakcije muskulature creva.
- Bronhijalna astma najčešće je oblik respiratorne alergije u kojoj udahnuti alergeni stimulišu bronhijalne mastocite da oslobađaju razne supstance, uključujući leukotriene koji izazivaju ponavljanje epizoda bronhokonstrikcije i opstrukcije disajnih puteva. Bronhokonstrikcija je konstrikcija/sužavanje vazdušnih puteva u plućima usled zatezanja okružujućih glatkih mišića, sa epizodama kašlja, teškim disanjem, i kratkoćom daha. U hroničnoj astmi dolazi do nakupljanja eozinofila, ćelija imunskog sistema u sluznici bronhija i prekomerne sekrecije mukusa u disajne puteve, a glatka muskulatura bronhija postaje hiperreaktivna na različite stimulanse. Neki slučajevi astme nisu udruženi sa stvaranje IgE antitela, ali su svi izazvani aktivacijom mastocita. Kod nekih pacijenata astma može biti pokrenuta hladnoćom ili naporom.
- Anafilaksija predstavlja najteži oblik alergijske reakcije. Anafilaksija predstavlja sistemsku reakciju koju karakterišu edemi (otoci) u raznim tkivima uključujući i larinks (grkljan), praćema padom krvnog pritiska. Anafilaksiju uglavnom izazivaju ubod pčela. Injekcije, penicilini, kao i konzumiranje orašastog voća. Ova reakcija izazvana je masovnom degranulacijom mastocita kao odgovor na sistemsku distribuciju antigena. Ova rekacija ugrožava život zbog naglog pada krvnog pritiska i opstrukcije disajnih puteva.
Terapija bolesti usled rane preosetljivosti odnosno alergijske reakcije usmerena je na sprečavanje oslobađanja medijatora iz mastocita, blokiranje njihovih efekata i smanjenje zapaljenja.
Najčešći lekovi uključuju antihistaminike za polensku kijavicu koji blokiraju dejstvo histamina na krvne sudove u glatku muskulaturu.
Terapija za bronhijalnu astmu najčešće obuhvata kortikosteroide koji smanjuju zapaljenje. Antagoniste leukotriena koji opuštaju glatke mišiće bronhija i smanjuju zapaljenje. Inhibitore fosfodiesteraze koji takođe opuštaju glatke mišiče bronhija i dr.
Kod anafilaksije koristi se adrenalin koji izaziva kontrakciju glatke muskulature krvnih sudova i pojačava rad srca. Adrenalin takođe relaksira mišiće disajnih puteva i inhibira oslobađanje medijatora iz mastocita.
Na mnoge pacijente povoljno deluju ponavljane male doze alergena, a to se naziva desenzibilizacija ili alergen-specifična imunoterapija.
Zašto nam je evolucija obezbedila alergiju?
Zašto je evolucija sačuvala imunske odgovore posredovane IgE antitelima i mastocitima čiji su glavni efekti patološki? Ne postoji pravi odgovor na ovo pitanje, ali je rana preosetljivost verovatno nastala da bi štitila od patogena i toksina. Poznato je da su IgE antitela i eozinofili važan mehanizam odbrane od infekcija izazvanih helmintima i da mastociti igraju ulogu u urođenoj imunosti protiv nekih bakterija.
Za vise informacija mozete poslusati 23. epizodu Podkasta o tebi – Imunski sistem i alergije .
